Nakon postupaka za povredu konkurencije pokrenutih 1. septembra 2020. godine protiv distributera i prodavaca potrošačke elektronike – Roaming Electronics d.o.o. Beograd, Tehnomanija d.o.o. Beograd i Comtrade Distribution d.o.o. Beograd – Komisija za zaštitu konkurencije Republike Srbije (“Komisija”) nastavila je istragu na ovom tržištu. Naime, Komisija je nedavno objavila da je nakon izvršenog nenajavljenog uviđaja pokrenula postupak protiv privrednog društva SF1 Coffee d.o.o., uvoznika i distributera Nespresso aparata za kafu, zbog navodne povrede člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije (“Zakon”). Naime, Komisija je u zaključku o pokretanju postupka objasnila da ima opravdane osnove za sumnju da je društvo SF1 Coffee d.o.o. utvrđivalo cene proizvoda u daljoj prodaji, što (ukoliko se dokaže) predstavlja restriktivni sporazum kao oblik anti-konkurencijskog ponašanja u smislu člana 10. Zakona.

Šta su to restriktivni sporazumi i zašto su oni zabranjeni?

Restriktivni sporazumi su sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Restriktivni sporazumi mogu biti ugovori, pojedine odredbe ugovora, izričiti ili prećutni dogovori, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito: 1) neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine; 2) ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije; 3) primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu; 4) uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma; i/ili 5) dele tržišta ili izvori nabavki. Restriktivni sporazumi zabranjeni su i ništavi, osim u slučajevima izuzeća od zabrane u skladu sa Zakonom.

Kada su restriktivni sporazumi dozvoljeni?

Restriktivni sporazumi su dozvoljeni kada su izuzeti od zabrane. Restriktivni sporazum može biti izuzet od zabrane ukoliko doprinosi unapređenju proizvodnje i prometa, odnosno podsticanju tehničkog ili ekonomskog napretka, a potrošačima obezbeđuju pravičan deo koristi pod uslovom da ne isključuje konkurenciju na relevantnom tržištu. Restriktivni sporazumi mogu biti izuzeti od zabrane bilo pojedinačno (kada se Komisiji podnosi određeni zahtev za izuzeće) ili kroz tzv. „grupno izuzeće“ (kada se čitave vrste, odnosno kategorije sporazumima izuzimaju od zabrane ex lege, odnosno na osnovu relevantnih uredbi, pod uslovom da ispunjeni osnovni i posebni uslovi).

Šta ukoliko su učesnici na tržištu zaključili restriktivni sporazum koji nije izuzet od zabrane?

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: takvi ugovori su ništavi i ne proizvode pravno dejstvo. Ukoliko Komisija utvrdi povredu konkurencije koja je nastala zaključivanjem ili izvršenjem restriktivnog sporazuma koji nije izuzet od zabrane, odrediće učesnicima u sporazumu meru zaštite konkurencije u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda koji su oni ostvarili na teritoriji Republike Srbije u prethodnoj godini u odnosu na godinu u kojoj je postupak pokrenut.